"Gordost i sujeta najveći problem moje generacije" Mateja Kezman

[pick n roll]

Mateja KeŠ¾man se sprema za Barsu. Zbog čega se nije vratio u Partizan. Pričao o neigranju za reprezentaciju u poslednjih pet godina, bogatoj karijeri, Murinju, planovima posle fudbala...
Mateja KeŠ¾man je ponovo na velikoj sceni. Za par dana će se u dresu BATE Borisova suočiti sa najboljom evropskom ekipom, a tokom jeseni ćemo ga gledati protiv Milana.

Beloruski šampion je dobro startovao, remijem u Plzenu pa su im i apetiti porasli. KeŠ¾man se srodio sa LŠ , BATE je četvrti klub sa kojim će igrati u evropskoj eliti, jedan od retkih u svetu fudbala kome je to uspelo.

Otkud u Belorusiji?

"Liga šampiona je definitivno bila najveći mamac. Imao sam nekoliko ponuda mnogo poznatijih klubova, ali je ovo bio veliki izazov. Kada se pojavio Bate i ta grupa sa Milanom i Barselonom, dileme nije bilo. Poklopile su se i moje Š¾elje da se vratim u Evropu posle četiri meseca u Kini i mislim da je ideja sa Belorusijom bila sjajna, a izbog kluba logičan", počinje priču za naš portal KeŠ¾man.

Koliko je bila ozbiljna kombinacija sa Partizanom i koliko je evropski neuspeh uticao na to da se transfer ne ostvari?

"Partizan je bio teška i nerealna opcija. Pre svega zbog evropskog neuspeha. A i moja razmišljanja su išla u drugom smeru, nisam još bio spreman za povratak u srpski fudbal. Bar ne u ovom trenutku. Takođe i politika kluba je bila usmerena ka dovođenju i afirmaciji mlađih igrača. U svakom slučaju dugujem veliku zahvalnost ljudima u klubu, naročito Saletu Stanojeviću koji mi je izašao u susret, omogućio mi da treniram sa ekipom i da odrŠ¾avam formu tih mesec i po dana kako bih spreman otišao u novi klub. Nisu nam se trenutno poklopili planovi, što ne znači da neće u budućnosti"


Kako iz tvoje perspektive izgledaju neuspesi od Genka i Š amroka?

"Katastrofalno. Pogotovu Š amrok. Genk je došao u veoma nezgodnom momentu, posle svih turbulencija u letnjem prelaznom roku. Bio je posledica niza nesrećnih okolnosti. Ali Š amrok nije smeo da se dogodi. Ostaće crnim slovima zapisan u analima kluba, odmah pored Fljamurtarija. Ipak, moramo da budemo svesni da senzacije u fudbalu nisu nikakva novost".

Misliš li da bi, posle svega, imao dovoljno motiva u srpskom fudbalu?

"Za Partizan uvek imam motiva. Moramo da odvojimo dve stvari. Jedno je igrati u srpskom fudbalu, a sasvim drugo igrati za Partizan. Tu vam ne treba nikakva dodatna stimulacija. Osećaj kada nosite crno-beli dres i borite se za taj grb je specifičan. Za mene je to uvek bila i biće velika čast i privilegija".


Da li je neko ikada obrazloŠ¾io zbog čega nisi pozivan u reprezentaciju posle Mondijala?

"Na Š¾alost, nikada nisam imao neki dublji razgovor sa ljudima iz Saveza. Iskreno, bilo je tu i dosta mojih grešaka, nekih bubica i godina koje su ih sa sobom nosile. Ni forma uvek nije bila na potrebnom nivou, u većini klubova izuzev u Fenerbahčeu. Sve su to okolnosti koje mi nisu išle u prilog i nisu mogle da budu dobra preporuka za reprezentaciju. Naravno, bilo je tu i momaka koji su se nametali i nastojali da iskoriste svoju šansu. Ali, deo krivice je sigurno i kod drugih. Činjenica je da srpski fudbal trenutno ima ogromne probleme sa pozicijom napadača".

Š ta je sprečilo tu generaciju da napravi reuzultat u Nemačkoj? Ima li istine u tome da su igrači bili neprofesionalni?

"Mentalitet je uvek bio najveći problem srpskog fudbala. Ne samo pred SP 2006, već i u prošlosti. Uvek je bio kamen spoticanja i prepreka koja nas je sputavala da ostvarimo velike rezultate. Imali smo sve uslove da u Nemačkoj zablistamo i uđemo u istoriju. Ali, kao i uvek, proradili su gordost i sujeta kod svih igrača pa i kod mene. To je najveća boljka našeg sporta generalno, a posebno je bila izraŠ¾ena kod fudbalera iz te generacije. Š teta, jer smo imali tim za velika dela".

Postoji li Š¾al za Čelsijem?

"Igranje u Čelsiju je bio vrhunac karijere. Boravak u Londonu je nešto što se ne zaboravlja. Ne mogu sada da procenim da li sam pogrešio što nisam ostao duŠ¾e na Stamford BridŠ¾u. Ali, uvek sam stajao iza odluka koje donosim. Nemam neku vrstu pogleda u nazad ili lamentiranja nad iskustvima iz prošlosti"

Š ta je bio ključni problem u PSŠ½?

"Neshatljivo i svima nejasno. Definitivno najruŠ¾nija epizoda u mojoj karijeri i moŠ¾da jedina greška. Ubedljivo najlošiji izbor u tom momentu. Nikome u klubu nije jasno šta se dogodilo sa mnom i zašto nisam dobio pravu šansu. Misteriozan splet okolnosti. Često sam razmišljao o tome. NajbliŠ¾a istini je činjenica da sam u Pariz stigao na preporuku direktora kluba, ne znajuću da je on u sukobu sa tadašnjim trenerom Polom Le Guenom. Osam meseci pre toga nisu progovorili nijednu reč. Da sam to znao, ne bih ni dolazio u PSŠ½. To je bila najveća rupa u celoj priči i očigledno nepremostiva prepreka"

Koliko su tvoja visoka primanja bila prepreka da nađeš pravi klub posle PariŠ¾ana?

"Ima puno istine u tome. Realno, fudbal i bilo koji drugi posao radimo zbog finansija. Primanja su zaista bila astronomska, takođe klub, Š¾elje i ambicije. Nisam bio spreman da prihvatim neku lošiju varijantu. Mada, u današnjem fudbalu to je relativna stvar. Nikada unapred ne moŠ¾ete da tvrdite da li je neka opcija bolja ili gora. Ipak, ne kajem se zbog perioda provedenog u Parizu. Bile su to tri godine neprocenjivog iskustva, više na Š¾ivotnom nego na fudbalskom planu"

Kad pogledaš unazad, imaš li utisak da si mogao više u karijeri?

"Ako uzmemo Pirot kao početnu tačku, onda sam napravio nešto neverovatno i zapanjujuće. Kada dete koje krene od Radničkog, stigne do Čelsija za nepunih sedam godina onda je to za svako poštovanje. Ali, ako tačku gledišta postavimo u Londonu, onda moŠ¾emo da kaŠ¾emo da sam mogao i morao više. Treba biti realan. Talenat i kvalitet nikada nisu bili sporni, ali smatram da sam radom prevazišao svoje mogućnosti. Zahvaljujući trudu, zalaganju i veri u sebe, oŠ¾iveo sam dečački san. Mislim da tako treba i da ostane i da ovu moju karijeru treba shvatiti kao izuzetno uspešnu"

Koliko još planiraš aktivno da igraš i da li si odlučio šta ćeš posle fudbala?

"Zavisi od narednih koraka. Predstoji mi period velikih izazova u Belorusiji. Trenutno uŠ¾ivam u svakom treningu i Š¾ivim za predstojeće duele sa Barselonom i Milanom. Ukoliko mi ova polusezona donese interesantne stvari, naravno da ću razmišljati o duŠ¾em boravku u BATE Borisovu. Iskreno, voleo bih da ovde ostanem dve, tri godine. A posle fudbala, naravno opet fudbal. Da li će to biti neka menadŠ¾ersko-marketinška uloga, hoće li me put odvesti u trenerske vode ili ću završiti u funkcionerskoj fotelji, to još nisam definitivno odlučio. Ima vremena"

Smatraš li da je dobro da sportisti budu na čelu klubova ili da tu ulogu prepuste privrednicima? Mnogi bi te rado videli na čelnoj funkciji u Partizanu?

"Postoje bitne razlike u suštini tih funkcija. Nije isto biti predsednik kluba ili ekonomista, i sa druge strane obavljati ulogu sportskog direktora i biti zaduŠ¾en za sportski blok. U mnogim evropskim klubovima paŠ¾ljivo razvijaju te dve funkcije. Š koluju kadrove za tako odgovorna mesta. Finansije treba prepustiti stručnjacima iz te oblasti, a sportistima poveriti selektiranje tima. Naravno da bih voleo jednog dana da preuzmem tu ulogu u Partizanu. To je moj Š¾ivotni san, ali ne isključujem mogućnost da se zaposlim u nekom velikom evropskom klubu za koji sam takođe igrao. Jedini uslov bio bi da budem zaduŠ¾en isključivo za poslove iz sportskog sektora i selektiranje ekipe"

Murinjo? Kakav je osećaj igrati za njega?

"Kakav moŠ¾e da bude osećaj igrati za genijalca, nego upravo takav - genijalan. Čovek je zaista neponovljiv. Poznaje fudbal do najsitnijih detalja. Treninzi su mu fantastični, priprema utakmice fascinantna. Neko koga jednostavno morate da volite. Pre svega da ga poštujete, a kasnije kada svojom energijom, harizmom i profesionalnošću počne da vam donosi rezultate, onda to poštovanje prerasta u ljubav. S vremenom, sve veću i veću. Fantastična ličnost sa kojom sam imao besprekornu saradnju zasnovanu i na lepim i na ruŠ¾nim stvarima. Znali smo i da se posvađamo, ali poštovanje i poverenje nikada nisu dovedeni u pitanje. Skoro je davao neki intervju pred finale Lige šampiona, i mnogo lepih stvari je rekao na moj račun. Osetio sam neobično moralno zadovoljstvo. Čovek za sva vremena"

Za kraj, kakvi su navijači u Belorusiji, i uopšte standard fudbala?

"Tek sam stigao i stvarno sam zadivljen. BATE je podigao fudbal na jedan viši nivo. Iskreno, mislim da Belorusija ti ne moŠ¾e da isprati. Moj klub je postavio visoke standarde i to daje rezultate i na međunarodnoj sceni. Drugi klubovi su daleko iza njega. U evropskim okvirima ne moŠ¾emo da kaŠ¾emo da je BATE gigant. Ima stadion koji prima svega 9.000 gledalaca, pa mečeve u Ligi šampiona igramo na stadionu u Minsku koji je kapaciteta 40.000 mesta. Publika je izuzetno verna i već se jeŠ¾im od pomisli kakva nas atmosfera očekuje protiv Barse. Biće to pravi spektakl"